1. Rok trajanja meda = večnost.
Dugotrajnost meda može se objasniti hemijskim sastavom: med je prirodno kiseo i ima nizak procenat vlažnosti, zbog čega je nepogodan za razvoj brojnih bakterija. Ipak, najveće priznanje bi trebalo odati pčelama. Prilikom pretvaranja nektara u med, pčele uz veliki napor i dugotrajan proces izvlače višak vlage iz prvobitne sustance koju većinom čini upravo voda. Zahvaljujući pčelama i enzimu koji stvara glukonsku kiselinu i vodonik peroksid zbog čega je dalje i onemogućen rast bakterija.
2. Pčele proizvode velike količine meda
Ukoliko uzmemo u obzir standardnu pčelinju košnicu, godišnje se proizvede od 30 do 100 kg meda. Za proizvodnju jednog kilograma meda, kolonija pčela mora sakupiti nektar od oko dva miliona cvetova i leteti preko 85.000 kilomrtara. Takođe bi trebalo napomenuti da je za jedan kilogram meda zaslužno oko 800 pčela.
3. Pčele opstaju tokom zime zahvaljujući medu
Pčele naporno rade čitavo leto kako bi imale dovoljno meda da održe košnicu tokom zime. Kada nastupi hladan period, pčele se grupišu oko matice i kontrakcijama svojih tela u vidu drhtavice – ispunjavaju košnicu toplinom. Jedna pčela proizvede u proseku 1/12 kašičice meda tokom svog života.
4. Postoje različite boje i arome meda
Aroma meda određena je izvorima nektara. Po pravilu, svetlije vrste meda su blažeg ukusa, dok je tamniji med oporij i snažnije arome.
5. Ne proizvode sve pčele med
Postoji oko 20.000 vrsta pčela i samo mali deo njih proizvodi med. Grupa istraživača iz Teksasa je 2013. godine pratila pojedine grupe pčela kako bi stekli uvid u njihovo kretanje. Otkrili su da je jedan deo meda otrovan zbog otrovnih biljaka od kojih pčele uzimaju nektar.
6. Pčele proizvode med milionima godina
U Valensiji (Španija) otkrivena je drevna pećinski crtež na kome je prikazan čovek kako uklanja med iz košnice. Veruje se da su crteži iz ove pećine stari oko 15.000 godina.
7. Pčelari iz košnica vade samo „višak“ meda
Jedna kolonija pčela sakupi dva do tri puta veću količinu meda u odnosu na onu koja je potrebna za preživljavanje u zimskom periodu. Kada sakupljaju med iz košnica, pčelari uzimaju samo „višak“, a tokom jeseni proveravaju da li pčele imaju dovoljne zalihe.
8. Sirov med – sadrži sve što vam je potrebno!
Sirov med je jedina hrana koja uključuje sve supstance neophodne za održavanje života uključujući enzime, vitamine, minerale i vodu.
9. Poreklo reči med?
Veruje se da je u pitanju reč hebrejskog porekla i označava – čarobno.
10 zanimljivih činjenica o medu
Pored toga što je najzdravija hrana na planeti i što je njegov nastanak utvrđen mnogo pre samih ljudi, o medu postoje i zanimljive činjenice koje su vam možda promakle. Ovo je 10 činjenica o medu.
– Smrzava na temperaturi od -17 °C. Tada se volumen meda smanjuje za 10%.
– Da bi se dobio kilogram meda, pčela mora da sakupi i preradi nektar iz najmanje tri miliona cvetova.
– Jedina prehrambena namirnica koja nikada ne može da se pokvari.
– U Nemačkoj se je u 11.veku med koristio kao zaslađivač za pivo.
– Jedan kilogram ima hranjivost koliko i 50 kokošijih jaja, 3 kg ribe, 1 kg šunke, 2,5 kg telećeg mesa, 6 kg pomorandži ili 10-12 kg povrća.
– Kašika meda pred spavanje pomaže u smanjivanju suvišnih kilograma.
– Od vrste praha i cveća koje pčele neumorno skupljaju, zavisi boja meda.
– Medovi koji se najviše koriste kod nas su: livadski, bagremov, šumski, suncokretov i lipov.
– Najkvalitetniji su livadski i šumski jer su ubrani sa više stotina različitih biljaka.
– Kina, Amerika i Turska su najveći proizvođači.
Da nisu bez razloga prve civilizacije imale ogromno poštovanje prema pčelama i njihovim produktima, uveriće vas i naredni tekst u kom ćete otkriti koji med je najzdraviji, najkvalitetniji, kako treba čuvati med i dr.
1. MED JE BRZ DAVALAC ENERGIJE
Med je mešavina šećera, vode i sastojaka poput fruktoze, dekstroze, saharoze, maltoze, viših šećera, pepela i azota. Šećeri iz meda gotovo bez varenja neposredno dospevaju u krv, i tako med vrlo brzo vraća telu izgubljenu energiju.
2. MED JE NAJKORISNIJA HRANA KOJA POSTOJI
Med sadrži vitamine A, D, C, E, K, B – grupe, mineralne soli, mikroelemente… kalcijum, magnezijum, jod , natrijum, kaliju, fosfor, cink… Bakar, kobalt i gvožđe u medu pogoduju lečenju anemije a med sadrži još i amino kiseline, enzime i organske kiseline potrebne za izgradnju i funkcije organizma. Svakodnevna upotreba meda može pomoći čoveku da uspešnije održava dobro zdravlje, i produži svoj radni i stvaralački vek. Preporučuje se od 60 -100 grama za odrasle, a za decu do polovine ove količine na dnevnom nivou.
3. MED JE JEDINA NAMIRNICA KOJA NEMA ROK TRAJANJA
U Tutankhamonovoj grobnici pronađen je jestivi med star više od 3000 godina što dokazuje činjenicu da, dobro zatvoren i čuvan na tamnom mestu ima neograničen rok trajanja. Bitno je da bude zaštićen od vlage, i to najbolje u staklenoj ambalaži. Najbolje se čuva na temperaturi od 5 do 10 stepeni u provetrenim prostorijama, a smrzava se na – 17 stepeni i tada se njegov volumen smanjuje za 10 odsto.
4. KRISTALIZACIJA MEDA JE ZAPRAVO DOBAR ZNAK
Ljudi često izbegavaju da kupe kristalizovan med, misleći da je pokvaren i neprirodan što je pogrešno. Upravo kristalizacija potvrđuje da je reč o potpuno prirodnom medu. Do nje dolazi jer glukoza u medu pri određenoj temperaturi ne može opstati u tečnom stanju pa se stvaraju kristali, a med tako dobija kremast izgled.
5. KADA MED GUBI SVOJA LEKOVITA SVOJSTVA?
Na temperaturama od 40 °C i naviše med gubi lekovita svojstva, pa pripazite da ga ne koristite u prevrućim čajevima. Takođe, nemojte koristiti metalnu kašičicu za med jer može doći do reakcije organskih kiselina i metala, što je štetno po zdravlje i uništava vitamine u proizvodu. Zato uzmite drvenu, porculansku ili plastičnu kašičicu.
6. KAKO SE MED NAJPRAVILNIJE KONZUMIRA I KAD JE NAJEFIKASNIJI?
Najviše lekovitih svojstava meda u organizam ćete uneti ako ga rastopite u toploj vodi i popijete, ili nekoliko minuta držite pod jezikom zbog optimalne apsorpcije njegovih lekovitih supstanci. Za one koji žele da izgube kilograme najbolje je da uveče pre spavanja pojedu kašičicu meda sa malo mlake vode.
7. PČELE SU NEVEROVATNE VREDNICE
Da bi skupile kilogram meda pčele moraju obići oko deset miliona cvetova, a prelaze u proseku oko 450.000 kilometara. Od jednog skupljanja nektara pčela u košnicu donosi teret ravan polovini njene težine od deset grama. Smatra se da oko 50.000 pčela u jednom letu može u košnicu doneti oko kilogram nektara. Takođe, one imaju savršenu memoriju za vreme i prostor, te razlikuju više od 130 različitih mirisa.
8. KOJI MED JE NAJBOLJI, NAJKORISNIJI I NAJZDRAVIJI
Kada kupujete med potrebno je da prvo obratite pažnju na njegove lekovite osobine, jer nije svaki med isti s obzirom na to da njegov kvalitet i lekovitost zavisi od biljaka od kojih je napravljen. Bagremov med ubraja se u najcenjenije vrste meda. Pomaže kod nesanice, vrtoglavice, umiruje nervni sistem, leči plućne bolesti, opstipaciju i reguliše probavu, smanjuje stres, pomaže kod infekcije, jača imunitet…